[Amerika]

Dear Adrian,

First of all, have you been to graduate advising? I see that you are from Novi Sad and sometime in September or October we will be doing some outreach visits there. In the meantime if you have not been to graduate advising, you can attend at our offices in Belgrade if you do not want to wait for the Novi Sad trip. Did you have an opportunity to read the part of the forum that is dedicated to legal studies?

Also there are quite a few materials that you can download from our website in .pdf format and this should provide you with some background information.

Best regards,

Elz

Hello Elz,

I can come in September in Belgrade to graduate advising. It will probably be at last week of September, but if you are coming before that date in Novi Sad please tell me. I have never been to that kind of advising and I want to participate and listen that session. Yes, I have read about legal studies on your site. My interest are related to Miami or Ft.Lauderdale Universitiesand Phd studies at their law school . I am now at my L.L.M studies in Novi Sad At my Faculty of law. My L.L.M is in International public law and human rights.

I will try to download that information that you have recommended,

Thank you for all your help, I hope we will have a good colaboration.

Best regards,

Adrian

[Dimitrije Jevremovic]

Pozdrav Svima!

Zovem se Dimitrije Jevremovic i zivim u Novom Sadu. Od kraja avgusta 2007 bicu na poslediplomskim studijama iz Computer Science-a na univerzitet u Minnesoti. (www.umn.edu i www.cs.umn.edu). Preciznije primljen sam na program biomedicinske informatike i racunarske biologije, koji pocinje ove jeseni. Stojim na raspolaganju zainteresovanim za odlazak u USA na graduate studies, a koji jos uvek nisu upoznati sa procesom odabira skole, pripreme testova i prijavljivanja. Ubedjen sam da mi je pomoc gdje Elizabeth Chung i IAC bila neprocenjiva, i savetovao bih s pocetka pohadjanje njenih seminara i radionica. )

Greetings Everybody!

My name is Dimitrije Jevremovic and I presently reside in Novi Sad. From the end of August 2007, I will be attending graduate studies at the Computer Science department of the University of Minnesota, in Minneapolis (www.umn.edu and www.cs.umn.edu). More precisely, I was admitted to the program of biomedical informatics and computational biology, which begins this Fall. I will be at disposal to those of you who still haven't started your personal research and don't know much about the process of finding your dream school, preparing for examinations and applying. I am confident that I couldn't have accomplished this without the help and assistance of Elizabeth and IAC. Therefore, follow her guidelines and attend her seminars!! )

Pozdrav svim Novosadjanima,

Cao Dimitrije, Zovem se Adrian I dolazim iz NOVOG SADA. Diplomirao sam Pravo na fakultetu u Ns s prosekom 8.65 i trenutno sam na master studijama iz oblasti medjunarodnoih ljudskih prava. Hteo bih da na jesen 2008 nastavim svoje postdiplomske studije na University of Miami school of law. Naravno da bih ti bio veoma zahvalan kada bi mi dao savete o tome kako da nadjem stipendiju i kako sebi da olaksam ovaj proces apliciranja, koji je za mene koji prvi put ovo radi malo stran.

Nadam se da ces mi ubrzo odgovoriti i da ces me posavetovati.

[...]

Pozdrav ADRIAN/NS

[Pavle Popovic-Krejmer]

eto i mene pored uspesnih studenata..

Pozdrav svima,

Ja studiram u Americi skoro godinu dana...nije uopste lose. Veoma sam zadovoljan zato sto imam odlicne profesore i trenera. Inace, igram u teniskom timu.

? ?Kada sam ja pocinjao da se pripremam za koledz, nisam imao pojma ni ocemu. Zahvaljujuci centru, cela procedura je bila znatno olakasana. Sada te iste savete mogu da vam dam i ja ?

? Ako ima nekih pitanja, slobodno pitajte, nije sramota :-D

? Po meni najbolje od svega ovde je sto poznajem ljude sa svih strana sveta. Od Abu Dabija pa do...a i zato sto mogu svaki dan da ucim, radim domace, idem na predavanja i konsultujem se sa kolegama....svaki novi dan je ovde lep, jer mogu da naucim nesto novo!!!

Caos Pavle,

Zovem se Adrian iz Novog Sada sam. Diplomirao sam na Pravnom fakultetu sa prosekom 8.65 i trtenutno se nalazim na master studije iz oblasti medjunarodnih ljudskih prava i radim u Izvrsnom Vecu Vojvodine. Takodje igram tenis. Bas sam se iznervirao sinoc kada je Djokovic izgubio od Moje, moze da pobedi Federera a Moju ne???Ono sto ja planiram jeste da se na jesen 2008 upisujem na University of Miami school of Law i da tamo nastavim svoje postdiplomske. Naravno posto prvi put apliciram sve ovo mi je strano i komplikovano, tako da mi POMOC TREBA, kontaktirao sam i IAC-BG. Kao prvo treba da nadjem stipendiju koja se daje za pravnike ili studente ljudskih prava i medjunarodnih odnosa i treba da apliciram, a sve to najkasnije do februara 2008 , da bi oni uzeli u razmatranje moju molbu.

U nadi da ces mi svojim savetima pomoci i nauciti o svemu ovome, nadam se da cemo se sresti u U.S.A i igrati partiju Tenisa, pozdravljam te

Adrian /Ns

[PhD Studies in the Humanities]

Pozdrav!

Ja sam Sa?a Stević, od jeseni 2007. na doktorskim studijama na Department of Comparative Literature, Yale University.

Znam da ima mnogo zainteresovanih za postdiplomske studije u Americi, i znam da nije uvek lako snaci se i izabrati pravi univerzitet i program. Buduci da sam se se veoma dugo spremao za apliciranje, cini mi se da solidno poznajem barem neke aspekte tog procesa i veoma sam voljan da ta svoja saznanja podelim sa zainteresovanima (naravno, dobr deo ovoga sto cu reci mozete naci u nekim od knjiga koje sluze kao vodici kroz proces apliciranja; razume se, navodim samo ono sto se potvrdilo u praksi u mom slucaju). Ove informacije bice najkorisnije studentima koje interesuju postdiplomske studije iz humanistickih nauka, posebno jezika i knjizevnosti.

Za pocetak, da razbijem jedan mit. Ljudi cesto misle da je strasno tesko naci novac za postdiplomske studije iz drustvenih nauka. Mnogo puta mi se desilo da me ljudi sazaljivo gledaju kada im kazem kojom se oblascu bavim, misleci da je apsolutno nemoguce da ce mi neko platiti postdiplomske studije iz knjizevnosti. To je, medjutim, potpuno netacno. Naravno, sve zavisi od univerziteta i toga koliko je univerzitet bogat, ali kada je rec o dobrostojecim, prestiznim privatnim univerzitetima (Yale, Princeton, Penn, University of Chicago...), kao i kada je rec o mnogim dobrim drzavnim univerzitetima, u principu vazi sledece pravilo: SVAKO KO JE PRIMLJEN NA DOKTORSKE STUDIJE DOBIJA PUNU STIPENDIJU NA PET DO SEST GODINA.

Naravno, ima i izuzetaka. Na primer, univerziteti koji su deo University of California (Berkeley, UCLA, Irvine, itd.) vrlo tesko daju novac strancima. Pored toga, mnogi drugi drzavni univerzitet ne daju svima punu stipendiju, jer jednostavno nisu dovoljno bogati. Medjutim, kad se sve sabere moguce je iz takta nabrojati veliki broj odlicnih ili dobrih univerziteta koji po automatizmu daju pare doktorantima: Yale, Brown, Princeton, Penn, NYU, Columbia, University of Illinois at Urbana-Champaign, University of Connecticut, a mogu se dodati i University of Toronto i University of Western Ontario u Kanadi, da nabrojim samo one koji mi odmah pali na pamet.

Treba odmah napomenuti da ono sto vazi za doktorat ne vazi za magisterijum. Teze je naci novac za jednogodisnji ili dvogodisnji M.A. nego za petogodisnji doktorat. To je verovatno posledica cinjenice da Amerikanci (osim u nekim specificnim slucajevima, npr. M.B.A.) generalno sve manje i nude magistarski i jednostavno imaju samo integrisane doktorske studije koje pocinju po zavrsetku osnovnih studija.

Dakle, prvo i osnovno, nemojte se brinuti za finansije, ima sasvim dovoljno dobrih (a i losih!) univerziteta koji ce vam dati novac. Sledeca kljucna stvar je, naravno, izbor univerziteta. Kada je o tome rec, niko ne moze da vam pomogne toliko koliko mozete sami sebi da pomognete. Formula je jednostavna: intenzivno prekopavajte sajtove univerziteta u potrazi za onim sto vas zanima. Odmah se spremite na cinjenicu da je to veliki posao. Ja za pocetak preporucujem sajt www.gradschools.com koji sadrzi informacije o manje-vise svim katedrama za pojedinacne naucne oblasti u Americi.

Po mom misljenju daleko najvaznija stvar je da postoji saglasnost izmedju onoga sto vas zanima i onoga sto se radi na nekoj katedri. Podrazumeva se da nisu sve katedre za englesku knjizevnost ili za istoriju, na primer, iste. Jedna katedra za istoriju moze biti posebno jaka u oblasti, recimo, istorije srednjeg veka, a neka druga moze biti posebno jaka u oblasti kulturne istorije XX veka, a vama sve do ne vredi nista ako vas zanimaju politicke prilike u XVII veku. Dakle, prosto receno, vi i katedra morate biti mach. Kako se to utvrdjuje? Pa vrlo jednostavno: NA KATEDRI NA KOJU SE PRIJAVLJUJETE TREBA DA BUDE DVOJE-TROJE LJUDI SA KOJIMA MOZETE DA RADITE, ODNOSNO KOJI VAM MOGU BITI MENTORI. Da pocnem sa licnim primerom. Mene zanima evropski (engleski, francuski, ruski) roman XIX i ranog XX veka, a na mojoj katedri na Yale University, ima bar petoro ljudi koji bi mi mogli biti mentori jer se time bave. Dakle, krenete da prebirate po sajtovima katedara za vasu naucnu oblast na raznim univerzitetima i gledate tzv. faculty profiles, odnosno gledate cime se ljudi otprilike bave. Ako ni to nije dovoljno, onda mozete da ih 'guglujete' ili pogledate njihove knjige na Amazonu, i sl. Da zakljucim, trebaju vam pre svega ljudi koji se bave slicnim stvarima kao i vi i koji, sto je takodje vrlo vazno, imaju kompatibilan pogled nas naucna pitanja kojima zelite da se bavite.

Cesto pitanje - znam da sam se ja to pitao - jeste treba li kontaktirati profesore. To verovatno ne moze da steti, ali sigurno nije neophodno. Ja, na primer, nisam kontaktirao nikoga na Jejlu, pa su me ipak primili. U drustvenim disciplinama, na katedrama za nacionalne knjizevnosti, iza komparatistiku, filozofiju, klasicnu filologiju i slicno, vi ionako, pored obaveznog personal statementa morate da saljete jedan svoj naucni rad od 15-20 strana, iz koga ce se vrlo lepo videti sta umete, kako razmisljate i kakvi su vasi stavovi. U svakom slucaju, ako cete nekog kontaktirati, nemojte da ga smarate, nemojte ga pitati stvari koje vam on ne moze reci, nego se dobro upoznajte sa njegovim naucnim radom, i kontaktirajte ga kao mlad naucnik koji poznaje njegov rad i zali da se bavi srodnom problematikom; to je najbolji nacin da nekoga zainteresujete za sebe.

Jos jedno vazno pitanje je pitanje rangiranja. Kao sto verovatno znate, Amerikanci besomucno rangiraju kako univerzitete, tako i posebne katedre. Koliko je to vazno? Ukratko receno, sigurno da nije mnogo bitno da li je neka katedra treca, peta ili deseta, pa cak i petnaesta u Americi, ali jeste vazno da li je peta ili sezdeset peta.

Takodje je vazno da vodite racuna da postoje dve vrste rangiranja. Jedno je rangiranje celih univerziteta (najpoznatije je ono koje vrsi US NEWS), i tu su, na primer, prva tri Princeton, Harvard i Yale. Ruku na srce, to rangiranje ne treba mnogo da vas zanima. Jedan univerzitet moze biti prvi u Americi, ali slaba vajda od toga ako je bas u vasoj naucnoj oblasti trideset i prvi.

Dakle, mnogo je vaznije kako je rangirana vasa katedra. Istini za volju, najbolje katedre obicno jesu na univerzitetima kao sto su Harvard, Yale, Cornell, Stanford, Berkeley i drugi slicnog ranga, ali ima i dosta izuzetaka. Desava se, i to ne retko, da na univerzitetima koji inace nisu bas dobri postoje odlicne katedre iz odredjenih naucnih oblasti. Da se,opet, posluzim primerom iz svoje naucne oblasti: State University of New York u Bafalu (SUNY Buffalo) sigurno nije narocito prestizan univerzitet (ne znam ni da li je u prvih sto u Americi), ali zato ima katedru za komparatistiku koja je u prvih deset. Ili, da uzmem drugi primer, University of Pittsburgh nije Harvard niti Stanford (mada je bolji od SUNY Buffalo), ali zato ima jednu od dve najbolje katedre za filozofiju u Americi.

Napominjem jos jednom, ova rangiranja su cesto osporavana, i predmet su mnogih kontroverzi, a osim toga vrlo su cesto zastarela. Medjutim, ona ipak pruzaju neki generalni orijentir. Cak i ako grese oko toga ko je treci a ko peti, tesko da mogu da pogrese oko toga ko je treci a ko je pedeseti.

Dakle, po mom misljenju dobitna kombinacija glasi: odabrati katedru koja je generalno jaka, koja je posebno jaka u vasoj subspecijalnosti, i na kojoj radi dosta ljudi sa kojima mozete da saradjujete.

Ako se pripremate za doktorske studije iz oblasti humanistickih nauka, vazan segment ce biti GRE. Medjutim, i tu treba biti svestan nekih stvari. Prvo, ako zelite da studirate englesku knjizevnost, nikoga nece biti briga za vas Quantitative GRE (a taj kvantitativni deo GRE je i najlaksi deo posla). Mnogo ce ih vise zanimati vas Verbal GRE, koji je i najtezi. Tu nema jednostavnog odgovora. Morate, s jedne strane, da radite na strategijama resavanja pitanja (videcete da kod parova reci postoji nekoliko osnovnih logickih odnosa), a s druge strane, morate raditi na ucenju reci. Koliko god da je vas engleski dobar, on nije dovoljno dobar za GRE. Ako zelite da se ozbiljno spremate za ispit morate odvojiti nekoliko meseci i nauciti stotine, a mozda i nekoliko hiljada novih reci. Ja sam ih naucio oko 2000, a engleski mi je bio jako dobar i pre toga. Inace, moji rezutati su: GRE VERBAL 610 (87%), GRE QUANT 680 (68%) i ANALITICAL WRITING 5.0 (71%). Dobra stvar je da su Amerikanci svesni da vam engleski nije maternji i imace razumevanja za vase nesto slabije rezultate verbalnog GRE.

Ja cu svakako nastojati da na ovaj post dodam sve cega se setim a moglo bi da bude od pomoci pri prijavljivanju na studije u Americi.

Podrazumeva se da sam otvoren za pitanja!

Cao Sasa,

Ja sam Adrian . Zavrsio sam pravo u Novom Sadu sa prosekom 8.65 i trenutno sam na master studijama iz oblasti nmedjunarodna ljudska prava i radim u Izvrsnom vecu Vojvodine. Ono sto bih ja hteo jeste da od jeseni 2008 nastavim posdiplomske studije na University of Miami school of law. Vec sam neke ljude tamo kontaktirao ko ce mi pomoci, samo mi trebaju i tvoji saveti u vezi sto lakseg admission procesa i sto efikasnijeg dobijanje stipendija za studente prava ili ljudskih prava i medjunarodnih odnosa. Naravno ja sam kontaktirao i ljude u IAC-bg i nadam se da cu sve dokumente za apliciranje spremiti najkasnije do februara 2008 kada je deadline za admission na Miami university.

Sve najbolje i zelim ti prijatan boravak na Yale university.

ADRIAN NS

[Amerika]

Cao

Zovem se Milos Romic i za koji dan idem da studiram u Illinois-u(Bradley University). Prethodno sam jedan semestar bio u Arizoni( The University of Arizona). Tamo sam otisao preko sportske stipendije, posto treniram tenis. U pocetku nisam znao puno toga o Americkom koledz sistemu, tako da sam dosta vremena izgubio na razna istrazivanja u vezi svega toga. Posle izvesnog vremena mi je jedan covek pomenuo IAC-Bg, i resio sam da dojem u centar da vidim da li mogu da mi pomognu na bilo koji nacin. Nisam pogresio. U centru vam mogu dati savete o bilo cemu. Meni su znatno olaskali posao, jer nisam morao vise da tragam za informacijama, samo sam trebao njih da pitam.

Ako imate pitanja u vezi centra, dobijanja sportskih stipendija, skola u Americi, ili o bilo cemu, samo posaljite svoja pitanja, pa cu ja u najkracem roku probati da odgovorim.

I za kraj hvala svima u centru, i veliki pozdrav za gospodina Dragana Piksija Stojkovica( ne za fudbalera).

Pozdrav Milose,

Zovem se Adrian. diplomirao sa m Pravo 2007 godine u Novom Sadu i trenutno sam upisao master studije na istom faxu. Zeleo bih da od jeseni 2008 nastavim svoje skolovsnje na University of Miami school of law. Ono sto bi mi bilo dragoceno jesu tvoji saveti oko stipendije i admission procedure, posto ja prvi put apliciram i ovo mi izgleda novo i strano. Kontaktirao sam i ljude iz IAC-bg i nadam se da ce mi kao sto su i tebi, pomoci. U nadi da ces mi pomoci i svojim savetima vise informisati, zelim ti sretan put i prijatan boravak u S.A.D.

Cao,

ADRIAN-NS